Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Sl. glasnik RS“, br. 19/2025) stupio je na snagu 14. marta 2025. godine, ali se njegova puna primena očekuje od 1. oktobra 2025. godine.

Iako naizgled tehnički, ovaj zakon ima dubok uticaj na svakodnevno poslovanje gotovo svih registrovanih subjekata u Srbiji – od privrednih društava i fondacija, do trustova i pružalaca usluga u vezi sa digitalnom imovinom.

O svim ključnim izmenama, obavezama i posledicama piše vam advokat Jelena Aleksić, uz praktično objašnjenje, jasno i bez pravne terminologije koja odvraća pažnju.

Širi krug obveznika – ko sve potpada pod zakon?

Zakon se više ne odnosi samo na firme i udruženja. Od 1. oktobra, novi krug obveznika uključuje:

• privredna društva, zadruge, fondacije, udruženja

• ogranke stranih pravnih lica

• trustove i pravne odnose slične trastu

Ovo znači da se prvi put jasno reguliše status pravnih entiteta koji domaće zakonodavstvo prethodno nije precizno definisalo, ali koji posluju na teritoriji Srbije – poput trustova.

Ukoliko se trustom upravlja iz Srbije ili on posluje u Srbiji, njegova evidencija u Centralnom registru postaje obavezna.

Ko se smatra stvarnim vlasnikom?

Definicija stvarnog vlasnika ostaje slična, ali se sada izričito primenjuje i na nove pravne forme.

Stvarni vlasnik je fizičko lice koje:

• neposredno ili posredno poseduje 25% ili više udela, glasačkih prava ili akcija

• ima pravo da imenuje ili razrešava većinu članova upravljačkog tela

• ostvaruje odlučujući uticaj na osnovu ugovora, porodičnih veza, finansiranja ili drugih odnosa

Kod trustova i stranih pravnih oblika, stvarnim vlasnicima se smatraju:

• osnivač

• poverenik

• zaštitnik

• korisnik (ako je određen)

• svako lice koje ima dominantnu kontrolu ili upravljačku moć

Ukoliko nijedno lice ne može biti identifikovano po ovim osnovama, obveznik je dužan da kao stvarnog vlasnika upiše fizičko lice koje je registrovano za zastupanje ili član je upravljačkog organa.

Dodatno, moguće je upisati više lica kao stvarne vlasnike, iako pojedinačno ne ispunjavaju prag od 25%, ako zajedno ostvaruju preovlađujući uticaj.

Nova obaveza: Godišnja provera i ažuriranje podataka

Jedna od najznačajnijih novina jeste obaveza redovne verifikacije podataka o stvarnom vlasniku.

Svaki subjekt mora najmanje jednom godišnje da proveri:

• da li su podaci u Centralnoj evidenciji tačni

• da li su ažurni

Rok od kada se računa godina jeste dan poslednje potvrde tačnosti i ažurnosti. Subjekti sami vode računa o rokovima. Izostanak verifikacije može predstavljati osnov za prekršajnu odgovornost.

Obavezno dostavljanje dokumentacije

Za razliku od prethodnog režima, kada je bilo dovoljno interno čuvati dokumentaciju, novi zakon zahteva da se prilikom svakog unosa ili izmene u Centralnu evidenciju elektronski prilože dokumenti koji potvrđuju status stvarnog vlasnika.

To uključuje:

• osnivačke akte

• zapisnike sa skupština

• ugovore o finansiranju

• lične dokumente stvarnog vlasnika (lična karta, pasoš)

Cilj je omogućiti efikasniji nadzor i momentalnu proveru unetih podataka od strane nadležnih organa.

Obaveza prijavljivanja neslaganja podataka

Zakon sada uvodi i novu dužnost za tzv. obveznike prema Zakonu o sprečavanju pranja novca – uključujući banke, notare, advokate, računovođe i druge.

Ukoliko takvi subjekti utvrde da se podaci o stvarnom vlasniku stranke razlikuju od onih u Centralnoj evidenciji, ili da ti podaci nisu ni upisani, dužni su da:

1. bez odlaganja obaveste stranku

2. u evidenciji upišu napomenu o nesaglasnosti

3. učitaju dokumentaciju koja dokazuje razliku

Ovo značajno pojačava obavezu usaglašenosti baze podataka sa stvarnim stanjem u firmama.

Poseban nadzor nad firmama koje posluju sa digitalnom imovinom

Subjekti koji pružaju usluge u vezi sa digitalnom imovinom (kriptovalute, tokeni itd.) podležu posebnom nadzoru Komisije za hartije od vrednosti.

Komisija proverava:

• da li je evidentiranje izvršeno na vreme

• da li su podaci tačni i potpuni

• da li subjekt poseduje dokumentaciju na osnovu koje je upis izvršen

U slučaju nepravilnosti, Komisija može izreći zakonom predviđene mere, uključujući novčane kazne, u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini.

Lista subjekata visokog rizika

APR će javno objavljivati listu firmi koje nisu evidentirale stvarnog vlasnika u roku.

• Ako firma ne upiše stvarnog vlasnika u roku od 30 dana od osnivanja

• Ili ne učita dokumentaciju u roku od 60 dana od početka primene zakona

Biće uvrštena na listu subjekata visokog rizika. Lista se ažurira svakih 48 sati i dostupna je javnosti.

Posledice uključuju:

• otežan pristup bankama i poslovnim partnerima

• isključenje iz javnih nabavki

• prekid saradnje sa inostranim partnerima koji poštuju compliance politike

Prekršaji i kazne

Novi zakon uvodi strože kaznene mere:

Zaključak i preporuke

Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika jasno pokazuje da transparentnost vlasničke strukture postaje obavezna, ne preporučena.

Preporučujemo:

• Proverite da li ste obuhvaćeni kao obveznik

• Pripremite dokumentaciju unapred

• Postavite procedure za godišnju proveru

• Konsultujte pravnika za složene vlasničke strukture

U Dodić Law Firm pomažemo klijentima da bezbedno i efikasno usklade poslovanje sa novim zakonskim režimom. Kontaktirajte nas za pregled dokumentacije, identifikaciju stvarnog vlasnika ili postavljanje sistema za ažuriranje podataka.

📞 Zakažite konsultacije